Влада Републике Србије је на седници одржаној 10. фебруара 2022. године усвојила Дугорочну стратегију за подстицање улагања у обнову националног фонда зграда Републике Србије до 2050. године.
Обавеза израде Стратегије, прописана је чланом 4. став 10. Закона о планирању и изградњи а произилази из чланства Републике Србије у Енергетској Заједници и Одлуке Министарског савета Енергетске Заједнице D/2015/08/MC-EnC из октобра 2015. године („Одлука МС D/2015/08/MC-EnC), којом Одлуком је ЕЗ усвојила обавезујућу примену Директиве 2012/27/EU о енергетској ефикасности за државе потписнице Уговора о оснивању ЕЗ, почевши од 2017. године.
Фонд зграда републике Србије је, као и Европски фонд, врло хетероген одражавајући историјско наслеђе и контекст у коме је настајао. Европски грађевински фонд је релативно стар и споро се мења. Више од 220 милиона грађевинских јединица, што представља 85% грађевинског фонда ЕУ, изграђено је пре 2001. године. 85-95% зграда које данас постоје и даље ће стајати 2050. године. Европска комисија је зато предложила Циљни план за климу 2030 којим се дефинише потреба да се у ЕУ смањи емисија гасова са ефектом стаклене баште за најмање 55% до 2030. године у поређењу са 1990.годином.
Енергетска ефикасност је при том одређена као суштински правац деловања, а грађевински сектор једно од подручја у којем се напори који се улажу морају појачати. Обнова зграда, при том, доноси и друге бенефите поред штедње енергије и смањења емисије гасова стаклене баште као што су социјални и здравствени аспекти, смањење ширења грађевинског земљишта и очување пољопривредног земљишта. Посебно треба истаћи покретање економије кроз отварање нових радних места у грађевинској индустрији.
Полазна основа за формирање Сценарија обнове су спроведене трошковно-оптималне анализе за стамбене и нестамбене зграде урађене током 2019-2020 године. У складу са методолошким принципима донетим у ЕУ, дефинисане су по 3 зграде за типове: породично становање и вишепородично становање као и 3 зграде пословне намене као репрезенти јавних и комерцијалних зграда и то за три периода изградње до 1960, период између 1961 и 2012. године, и као последњи, период изградње после увођења прописа о енергетској ефикасности зграда, почев од 2013. године. Референтне зграде су одређене на основу њихових материјално физичких и архитектонско обликовних карактеристика.
Процена финансијских, економских и ширих друштвених користи обухвата економско моделирање интегралне обнове зграда. Обрађени су макроекономски услови са прегледом кретања БДП, јавног дуга РС као и параметара који одређују кретање привреде, посебно сектора грађевинарства.
Дугорочна стратегија за подстицање улагања у обнову националног фонда зграда Републике Србије до 2050. године: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2022/27/1/reg